Postovi
To je sve od mene...
Vrteška
Sve je bilo tako tiho a nemirno
ukradeno od svih skriveno
i da ponekad boli te koliko volim te
od bola bi umrla
Da svaki krug naš patnja je to znali smo
tako teško lika tvog setim se
ali ponekad put u snu srećnu vidim te
a svake noći sanjam te
Bez tebe
istok zapad je jug sever je
bez tebe
napred nazad je nemam gde
da bude bolje nego pre učiniću baš sve
znam da hoćeš samo to da nemam gde
Sve je bilo tako tiho a nemirno
ukradeno od svih skriveno
i da ponekad boli te koliko volim te
od bola bi umrla
Da svaki krug naš patnja je to znali smo
tako teško lika tvog setim se
ali ponekad put u snu srećnu vidim te
a svake noći sanjam te
Bez tebe
istok zapad je jug sever je
bez tebe
napred nazad je nemam gde
da bude bolje nego pre učiniću baš sve
znam da hoćeš samo to da nemam gde
Van Gogh
Kraj je uvijek nekako dolazio i prolazio, teško je kad si već zauzet biti i sa tim i praviti se da si sretna, a sa druge strane biti sa nekim koga voliš. Da, čudno je da zapravo taj sa kime je u vezi nije onaj kojega voli. Eto, zbog toako nekoga još jedna ljubav propada. Ne, ne želim im zajedno sreću. Ne mogu im to poželjeti. Ono što mogu željeti je posljednji puta, ali sumnjam da će to biti izvodivo. I mogu još nešto poželjeti da se ostvari... Valjda i hoće.
Ovako sada izgleda nebo koje ja gledam, makar i sunce sijalo.
Ovako sada izgleda nebo koje ja gledam, makar i sunce sijalo.
XXIII
Ti ćeš lako s tugom proći
I vesela opet biti,
Nit' ćeš, zlato, u samoći,
U kajanju suze liti.
Ta nevjera - crni grijesi -
Trt' te neće, moja mila,
Ta ti nikad i nijesi
Meni, zlato, vjerna bila.
Ti ćeš lako s tugom proći
I vesela opet biti,
Nit' ćeš, zlato, u samoći,
U kajanju suze liti.
Ta nevjera - crni grijesi -
Trt' te neće, moja mila,
Ta ti nikad i nijesi
Meni, zlato, vjerna bila.
Aleksa Šantić
I evo još nešto malo od mene, jer je ovo ipak moj zadnji post. Ovaj blog se vodio za nju, a sada je i njemu došao kraj.
Objavio zucchero u 24. rujan 2006 1:23:00 | 0 komentara
Plačite sa mnom
Plačite sa mnom, prijatelji,
suza neka nam krene.
Plačite sa mnom, plačite,
ona nije pored mene.
Neka mi suze bol odnesu
i neka se ne vrate,
neka sa sobom i srce ponesu,
nek' one same pate.
Osušit će se na tuđem obrazu
i kanuti će na tuđi dlan,
drugi slaviti će o tom porazu,
a ja ostati ću opet sam.
Jer kraj mene nećeš biti
i nećeš me vidjeti,
suze ću od tebe skriti,
one će me ubiti.
Plačite sa mnom, prijatelji,
suza neka nam krene.
Plačite sa mnom, plačite,
ona nije pored mene.
suza neka nam krene.
Plačite sa mnom, plačite,
ona nije pored mene.
Neka mi suze bol odnesu
i neka se ne vrate,
neka sa sobom i srce ponesu,
nek' one same pate.
Osušit će se na tuđem obrazu
i kanuti će na tuđi dlan,
drugi slaviti će o tom porazu,
a ja ostati ću opet sam.
Jer kraj mene nećeš biti
i nećeš me vidjeti,
suze ću od tebe skriti,
one će me ubiti.
Plačite sa mnom, prijatelji,
suza neka nam krene.
Plačite sa mnom, plačite,
ona nije pored mene.
Objavio zucchero u 23. rujan 2006 23:42:00 | 1 komentara
ma ne plači.
Objavio berulia u 24. rujan 2006 0:44:00
12. IX 2006
Utorak je taj dan bio,
svanuo je sunčan.
Meni drag, najdraži, mio,
možda malo neobičan.
Sreli smo se prvi puta
i pali si u zagrljaj,
kod gimnazije, preko puta
počeo je za nas raj.
Hodali smo, sjedili smo
u tom našem gradu,
jedno drugo ljubili smo,
oživjeli nadu.
Mi znali smo da će proći
nama i taj jedan dan,
al' drugi će nam opet doći
kad usnimo novi san.
svanuo je sunčan.
Meni drag, najdraži, mio,
možda malo neobičan.
Sreli smo se prvi puta
i pali si u zagrljaj,
kod gimnazije, preko puta
počeo je za nas raj.
Hodali smo, sjedili smo
u tom našem gradu,
jedno drugo ljubili smo,
oživjeli nadu.
Mi znali smo da će proći
nama i taj jedan dan,
al' drugi će nam opet doći
kad usnimo novi san.
Objavio zucchero u 19. rujan 2006 1:16:00 | 0 komentara
Paris at night
Ovo me podsjeća na nešto što mi se dogodilo. Naravno lijepo. I više nego, ali eto...
Tri šibice jedna za drugom upaljene u noći
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oči
Posljednja da ti vidim usta
I da me svega sjeti ovaj mrak na kraju
Dok te stežem u zagrljaju.
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oči
Posljednja da ti vidim usta
I da me svega sjeti ovaj mrak na kraju
Dok te stežem u zagrljaju.
Jacques Prevert
... i nije se radilo o šibicama. Nije ih bilo. Imala je ona upaljač, ali nije to to. :)
Objavio zucchero u 13. rujan 2006 20:09:00 | 1 komentara
lipo i mene si podsjetio na neko prošlo vrime :-)
Objavio berulia u 13. rujan 2006 22:23:00
Čudan dan
Jednom je svanuo
čudan mi dan,
nisam usnuo
niti jedan san,
a opet nešto
kao kroz san dođe
i nešto lagano
kroz mene prođe.
Poziv za van,
odmah idući dan.
I bio sam nešto
i zbunjen i sretan,
mislio sam često
zbog čega je bilo,
ali važno nije
i ja nju sam htio.
I još jednom
svane bijeli dan,
drugačiji od drugih
jer ostvaruje se
i njoj i meni
naš davni san.
I lijepo je bilo
stojati uz nju,
vidjeti njene
zelene oči,
ali znali smo oboje
da morat ćemo
opet poći.
Vidjeti je samo
tu kraj mene
bilo je k'o san,
sada ne znam
da li je to java
jesam li to možda
sad još više sâm.
Čudno mi je bilo jedno:
Ljubavi sam njene gladan,
a činim joj se tako hladan.
čudan mi dan,
nisam usnuo
niti jedan san,
a opet nešto
kao kroz san dođe
i nešto lagano
kroz mene prođe.
Poziv za van,
odmah idući dan.
I bio sam nešto
i zbunjen i sretan,
mislio sam često
zbog čega je bilo,
ali važno nije
i ja nju sam htio.
I još jednom
svane bijeli dan,
drugačiji od drugih
jer ostvaruje se
i njoj i meni
naš davni san.
I lijepo je bilo
stojati uz nju,
vidjeti njene
zelene oči,
ali znali smo oboje
da morat ćemo
opet poći.
Vidjeti je samo
tu kraj mene
bilo je k'o san,
sada ne znam
da li je to java
jesam li to možda
sad još više sâm.
Čudno mi je bilo jedno:
Ljubavi sam njene gladan,
a činim joj se tako hladan.
Objavio zucchero u 13. rujan 2006 16:26:00 | 2 komentara
ke da ti drugo kažem neg... perfect
Objavio carriewhite_king u 13. rujan 2006 18:02:00
Ma i nije tako perfect, ali hvala. :)
Objavio zucchero u 13. rujan 2006 18:54:00
9/11
Blizanci nekada su dični bili,
stojali su pravo i visoko,
išli su, ma u oblake bi stigli,
sunce po njima dokle vidi oko.
No, odjednom crna tama se rodi
i dim prekrije plavetnilo neba,
živote uze onoj gospodi
kao da nitko nikome ne treba.
Obitelji su proklinjale dan
i crni istok i bijelo nebo,
jer neće doći voljeni u stan,
neće ništa više kao što je treb'o.
Do Boga letjele su neke duše,
na putu su anđeli ih čekali,
snovi bližnjih sada im se ruše
i sve što su nekada gradili.
Nema duša mira, počinje se rat,
ide se polako u vojsku, bez nade
samo da osveti se poginuli brat,
za mir i oprost nema nitko snage.
Mir svoj barem imaju sad gore,
na čelu im aureol sjaji,
ne muče ih sad zemaljske more,
nit' ne znaju što se od njih taji.
Otišli su iznenada, iz dobrog u bolje,
ukradeni bližnjim, dragim svojim
kad sad svatko svakog kolje,
nema nikog dobrog da postane boljim.
Ali opet sve to dobro se završi,
ljudi umrli su, al' su opet živi -
svi su sada u nečijoj duši,
voljeni i mladi, nedužni, sad mirni.
stojali su pravo i visoko,
išli su, ma u oblake bi stigli,
sunce po njima dokle vidi oko.
No, odjednom crna tama se rodi
i dim prekrije plavetnilo neba,
živote uze onoj gospodi
kao da nitko nikome ne treba.
Obitelji su proklinjale dan
i crni istok i bijelo nebo,
jer neće doći voljeni u stan,
neće ništa više kao što je treb'o.
Do Boga letjele su neke duše,
na putu su anđeli ih čekali,
snovi bližnjih sada im se ruše
i sve što su nekada gradili.
Nema duša mira, počinje se rat,
ide se polako u vojsku, bez nade
samo da osveti se poginuli brat,
za mir i oprost nema nitko snage.
Mir svoj barem imaju sad gore,
na čelu im aureol sjaji,
ne muče ih sad zemaljske more,
nit' ne znaju što se od njih taji.
Otišli su iznenada, iz dobrog u bolje,
ukradeni bližnjim, dragim svojim
kad sad svatko svakog kolje,
nema nikog dobrog da postane boljim.
Ali opet sve to dobro se završi,
ljudi umrli su, al' su opet živi -
svi su sada u nečijoj duši,
voljeni i mladi, nedužni, sad mirni.
Objavio zucchero u 12. rujan 2006 2:23:00 | 1 komentara
Previše je suza!
Previše je suza koje zovem tvojim
što niz obraz polagano teku,
previše je suza – prestajem da brojim,
one prave sada moju mutnu rijeku.
Previše je suza koje sam ne krojim
i kojima ja nisam krivac onaj pravi,
previše je i previše se sebe bojim
i hoće li ikad sunce da se javi.
Jer ga čekam da osuši nam suze,
i da samo otjera nam crne noći
pa da mogu pospremiti sve bluze
što sam uplakao, jednom u samoći.
Previše je suza koje zovem tvojim
što niz obraz polagano hode,
previše je suza – prestajem da brojim,
da brojim dane što me tebi vode.
što niz obraz polagano teku,
previše je suza – prestajem da brojim,
one prave sada moju mutnu rijeku.
Previše je suza koje sam ne krojim
i kojima ja nisam krivac onaj pravi,
previše je i previše se sebe bojim
i hoće li ikad sunce da se javi.
Jer ga čekam da osuši nam suze,
i da samo otjera nam crne noći
pa da mogu pospremiti sve bluze
što sam uplakao, jednom u samoći.
Previše je suza koje zovem tvojim
što niz obraz polagano hode,
previše je suza – prestajem da brojim,
da brojim dane što me tebi vode.
Objavio zucchero u 9. rujan 2006 23:51:00 | 4 komentara
Ako vise uopce ide...
Objavio zucchero u 10. rujan 2006 23:17:00
Suza, tuge... Svega! Ne znam moze li vise.
Objavio zucchero u 11. rujan 2006 0:05:00
Šta da kažem
Šta da kažem
kada mi ne vjeruješ?
I u koje grudi
srce sad da spremim?
Niti ne znaš
da sama pretjeruješ.
Niti ne znaš
da trud neč'ji cijeniš.
Jer trudila se nisi,
a spremna si mi sudit.
Da samo htjela si
mogla si se potrudit.
Al' nije zanimljivo
kad znaš da te volim
i nije potrebno
kad ja tebe bolim.
Ma kojeg vraga
više još da kažem
kad ćeš opet reći
da te samo lažem.
A riječi bole,
znam da i ti znaš.
A ljudi vole,
a ti me ostavljaš...
kada mi ne vjeruješ?
I u koje grudi
srce sad da spremim?
Niti ne znaš
da sama pretjeruješ.
Niti ne znaš
da trud neč'ji cijeniš.
Jer trudila se nisi,
a spremna si mi sudit.
Da samo htjela si
mogla si se potrudit.
Al' nije zanimljivo
kad znaš da te volim
i nije potrebno
kad ja tebe bolim.
Ma kojeg vraga
više još da kažem
kad ćeš opet reći
da te samo lažem.
A riječi bole,
znam da i ti znaš.
A ljudi vole,
a ti me ostavljaš...
Objavio zucchero u 4. rujan 2006 23:18:00 | 1 komentara
:-)
Objavio berulia u 5. rujan 2006 22:48:00
Rastanak
Rasula se noć po cesti,
sad se putuje.
Da l' ćemo se ikad sresti?
Sad se samuje.
Iza mene uspomene,
sad noć raznosi,
zadnji pogled još ti pamtim,
nemam radosti.
Noćas mi se vino pije,
tambure nek' šute,
nazdravit ću mjesečini
za daleke pute.
Svi putovi nekud vode
i noću i danju,
putovat ću, stati neću
i mislit ću na nju.
sad se putuje.
Da l' ćemo se ikad sresti?
Sad se samuje.
Iza mene uspomene,
sad noć raznosi,
zadnji pogled još ti pamtim,
nemam radosti.
Noćas mi se vino pije,
tambure nek' šute,
nazdravit ću mjesečini
za daleke pute.
Svi putovi nekud vode
i noću i danju,
putovat ću, stati neću
i mislit ću na nju.
Anto Perić
Objavio zucchero u 29. kolovoz 2006 18:00:00 | 1 komentara
Kolajna VI
Je l' ikad čovijek omamljenim vinom
il kâdom ruže crvene i strasne,
i bol, i razum umio da zgasne
ko ja moj jaz sa tvoga bića krinom?
Tvoja se ljubav čini violinom
sa četri žice, bezdanom pjesme jasne;
misli ti plave, nevine i krasne,
miomirisnim i čednim čeminom.
Od tvoje duše nebo počima,
a zvijezdu duha i veselje sjaja
ko simbol nosiš u tim očima.
Sa iskrom sunca i bokorom raja
ti čarno vladaš našim noćima
bez dara usne ili zagrljaja.
il kâdom ruže crvene i strasne,
i bol, i razum umio da zgasne
ko ja moj jaz sa tvoga bića krinom?
Tvoja se ljubav čini violinom
sa četri žice, bezdanom pjesme jasne;
misli ti plave, nevine i krasne,
miomirisnim i čednim čeminom.
Od tvoje duše nebo počima,
a zvijezdu duha i veselje sjaja
ko simbol nosiš u tim očima.
Sa iskrom sunca i bokorom raja
ti čarno vladaš našim noćima
bez dara usne ili zagrljaja.
Tin Ujević
Objavio zucchero u 26. kolovoz 2006 20:38:00 | 0 komentara
